Vremeplov za 15.01.2017

69 – Rimskog cara Servija Sulpikijusa Galbu ubili su na Rimskom forumu pobunjeni pretorijanci, koji su 68. oborili s vlasti i njegovog prethodnika na prestolu Nerona, prinudivši ga na samoubistvo.

1535 – Engleski kralj Henri VIII uzeo je titulu “poglavara Crkve” u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatoličkom crkvom i papom, koji mu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske i ženidbu Anom Bolen. Majka kraljice Elizabete I Ana Bolen bila je druga od šest žena Henrija VIII, a pogubljena je 1536. pod optužbom za izdaju. Henri VIII se ženio više puta pošto nije imao muških naslednika.

1559 – Elizabeta Tjudor, ćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana je u sabornoj crkvi (katedrala) u Vestminsteru kao engleska kraljica Elizabeta I, nesumnjivo jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Engleske.

1582 – Posredovanjem pape Grgura XIII koji je najpoznatiji kao inspirator pokolja hugenota u Francuskoj 1572. (Vartolomejska noć), sklopljen je mir rimokatoličke Poljske i pravoslavne Rusije, kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltik.

1804 – Počela je seča srpskih knezova i vidjenijih ljudi u Beogradskom pašaluku, posle žalbe knezova turskom sultanu Selimu III zbog zuluma dahija. Uz pomoć jednog trgovca iz Zemuna Dahije su saznale imena knezova koji su potpisali žalbu i za samo tri sedmice pogubili su oko 150 vidjenijih ljudi u Srbiji, uključujući Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića i Hadži-Djeru, pogubljenog šest dana pred početak seče knezova. Dahije su time pokušale da uguše otpor i spreče oslobodilački pokret Srba, ali je seča samo podstakla srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka kao i izbor Karadjordja u Orašcu mesec dana kasnije za ustaničkog vožda (vodju).

1809 – Rodjen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovodjen geslom – svojina to je kradja, u delu “Šta je svojina” zalagao se za ukidanje svojine. Takodje je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao “trećoj formi društva”, što je teorijski razradio u delu “Sistem ekonomskih protivrečnosti ili filozofija bede”. Njegova dela poslužiće kao predložak za različite radikalne političke koncepcije i na levici
i na desnici.

1891 – Rodjen je ruski (sovjetski) pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera 20. veka, vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izlagao vlastita uverenja. Veći deo njegovih dela odraz su čvrstog komunističkog opredeljenja. Dela: “Ljudi, godine, život” zbirke priča “Trinaest lula”, “Priče ovih godina”, romani “Život i smrt Nikolaja Kurbova”, “Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika”, “Ljubav Žane Nej”, “Špekulanti”, “Leto 1925. godine”, “U Protočnom sokaku”, “Moskva suzama ne veruje”, “Burni život Lazika Rojtšvaneca”, “Dan drugi”, “Bez predaha”, “Južni vetar”, “Oluja”, “Pad Pariza”, “Deveti talas”.

1905 – Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, jednog od prvaka Srba u
tom kraju, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede prilikom povratka iz crkve.

1918 – Rodjen je egipatski državnik Gamal Abdel Naser, predsednik od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vodja zavereničke vojne organizacije “slobodni oficiri” i inicijator državnog udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju, a 1958. postao je predsednik Ujedinjene Arapske Republike (unija Egipta i Sirije), koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu s Izraelom 1967. dao je ostavku, ali su ga Egipćani referendumom vratili na položaj šefa države.

1919 – U Berlinu su posle neuspelog ustanka ubijene vodje nemačkog komunističkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht. Likvidirani su prema nalogu nemačkih vlasti i ubice su ostale nekažnjene.

1920 – Na trećoj konferenciji balkanskih socijaldemokratskih partija u Sofiji osnovana je Balkanska komunistička federacija – Savez komunističkih partija Bugarske, Grčke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije – kao deo Komunističke internacionale.

1929 – Rodjen je afroamerički baptistički sveštenik Martin Luter King, vodja pokreta protiv rasizma. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. Postoji ocena FBI prema kojoj je on “opasnost za američko društvo” što možda jeste nagoveštaj odakle potiče njegov ubica. Nezavisna istraga je ustanovila da čovek optužen za atentat na Kinga i osudjen na 99 godina robije, nikako nije mogao da počini ubistvo.

1942 – U Londonu je u Drugom svetskom ratu potpisan nacrt Balkanske unije, sporazum grčke i jugoslovenske izbegličke vlade o uzajamnoj pomoći u borbi za obnovu monarhije.

1943 – Amerikanci su posle višemesečnih ogorčenih vazdušnih, pomorskih i kopnenih borbi izbacili u Drugom svetskom ratu japanske trupe sa strateški važnog pacifičkog ostrva Gvadalkanal. Time je zaustavljeno napredovanje imperijalnog Japana prema Australiji.

1969 – Poleteo je sovjetski kosmički brod “Sojuz 5” s trojicom kosmonauta, koji se potom spojio sa “Sojuzom 4″ lansiranim prethodnog dana, što je bilo prvo spajanje kosmičkih letilica s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

1971 – Asuansku branu u Egiptu na reci Nil otvorili su egipatski predsednik Anvar el Sadat i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolaj Podgorni. Radovi na tom kapitalnom objektu hidroenergentskog i melioracionog sistema trajali su 11 godina.

1973 – Izraelski premijer Golda Mejer razgovarala je u Vatikanu s papom Pavlom VI, postavši tako prvi predsednik vlade jevrejske države koji se susreo s poglavarom rimokatoličke crkve.

1986 – Sovjetski lider Mihail Gorbačov saopštio je plan za oslobadjanje Zemlje od nuklearnog oružja za 15 godina”.

1992 – Države članice EZ odlučile su da “otvore proces priznavanja Slovenije i Hrvatske”. Istog dana to su učinile Austrija, Belgija i Velika Britanija.

1993 – SAD su naredile pomorsku blokadu Haitija, pravdajući to opasnošću “masovnog gubitka života u moru” zbog talasa izbeglica iz te zemlje u Karipskom moru.

1996 – Teško oboleli premijer Grčke Andreas Papandreu podneo je ostavku.

1998 – Milo Djukanović je preuzeo dužnost predsednika Crne Gore.

2000 – U holu beogradskog hotela “Interkontinental” ubijen je Željko Ražnatović “Arkan”.

2001 – Započela je s radom Vikipedija, svojevrsna, istina nepouzdana, on lajn enciklopedija. Njen osnivač Amerikanac Džimi Vejls nameravao je da ubrza njenu prethodnicu Nupediju, čiji su okviri bili prestrogi jer se od saradnika tražilo da imaju doktorat iz područja o kojem pišu, a tekstovi su morali da prolaze kroz nekoliko faza provera. Prvobitna Vejlsova Vikipedija imala je isključivo verziju na engleskom.

2004 – Novčanice s likom Sadama Huseina prestale su da važe kao legalno sredstvo plaćanja u Iraku.

2006 – Socijalistkinja Mišel Bašele postala je prva žena predsednik u istoriji Čilea.

2006 – Umro je kuvajtski emir šeik Džaber al Ahmed al Sabah, koji se na čelu države nalazio se od 1977, kada je nasledio presto, kao trinaesti vladar dinastije koja upravlja Kuvajtom 245 godina.

2006 – Američka svemirska sonda “Stardast”, s važnim prvim uzorcima kometne i medjuzvezdane prašine, uspešno se spustila u pustinji u američkoj saveznoj državi Juti.

2007 – Umro je Bo Jibo, poslednji od “osmorice besmrtnih”. Veteran kineske komunističke revolucije 1949. ministar finansija i potpredsednik vlade. Za vreme kulturne revolucije (1966-76) proveo je 10 godina u zatvoru, da bi 1978. bio rehabilitovan. Bo je poslednji od “osmorice besmrtnih”, grupe revolucionarnih veterana, medju kojima je bio i kineski lider Deng Sjaoping, koji je vodio Kinu kroz ekonomske reforme 1979. i previranja krajem osamdesetih 20 veka. Veruje se da je Bo, u leto 1989. podržao odluku da se pošalje vojska radi gušenja demonstracija na trgu Tjenanmen.

2009 – Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o proglašenju 11. jula “Evropskim danom uspomene na žrtve genocida u Srebrenici”. Predlog rezolucije su podneli poslanici evropskih liberala, Izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin i potpresednica EP Dijana Volis a inicijativa je došla od udruženja žrtava Srebrenice i verskog starešine bosanskih muslimana Mustafe Cerića.

2012 – Kragujevački alpinista Dragan Jovović osvojio je Južni pol, najjužniju tačku naše planete. Jovović je prvi Srbin koji je osvojio Južni pol.

2014 – Novosadski Egzit (Exit) proglašen je za najbolji evropski festival na dodeli Evropskih festivalskih nagrada (EFA) u Groningenu, Holandija. Više od 360 festivala iz 34 zemlje učestvovalo je u konkurenciji, a u glasanju je učestvovalo više od 620.000 ljudi. O pobedniku su zajednički odlučivali glasovi publike i žirija EFA.

Odgovorite