Kum’ je premijerno prikazan pre 45 godina, 14. marta 1972. godine, i od tada je ušao u legendu, ali kada je počelo da se priča o snimanju, malo ko je verovao u njegov uspeh. Priča o nastanku filma počinje sa piscem romana, Mariom Puzom. Kao novinar znao je mnogo o mafiji i počeo je ozbiljnije da proučava podzemlje. Smišlja priču o mafijaškoj porodici i svetu zločina, odanosti, ljubavi, časti i porodici i stvara lik mafijaškog patrijarha, don Vita Korleonea.

 

Životne priče Vita Korleonea i njegovog sina Majkla dele mnoge sličnosti sa biografijom jednog od najpoznatijih gangstera svih vremena – sicilijansko-američkim mafijašem Čarlsom ‘Lakijem’ Lućanom. Osam izdavača odbilo je deset stranica njegovog sinopsisa budućeg romana naziva ‘Mafija’. Prihvatio ga je tek deveti. Ubrzo nakon toga književni skaut studija Paramount došao je do 60 stranica Puzove knjige i poslao ih izvršnom producentu Piteru Bartu, kojem se mafijaška priča svidela pa je nagovorio šefove da otkupe prava. Puzov agent molio ga je da ne prodaje, ali Mario je bio bez novca i pristao je na ponudu.

Dve godine kasnije, 1969. roman je izdat pod naslovom ‘Kum’. Postaje hit i punih 67 nedelja nalazi se na listi bestselera. Svi holivudski studiji zavide Paramountu što se za ‘smešnu’ svotu dočepao ovakvog hita, ali Paramount zbog loših iskustava sa prethodnim mafijaškim filmovima sumnja u uspeh filmske adaptacije romana i odlučuje da ‘Kum’ treba da bude jeftin film.

Producenti Robert Evans i Albert Rudi traže reditelja. Serđo Leone je prvi izbor, ali on ima svoj mafijaški projekat pod naslovom ‘Bilo jednom u Americi’ i ne zanima ga film o običnim italijanskim gangsterima. Piter Bogdanovič odbija jer radi komediju ‘Što te tata pušta samu’. Tako su ‘Kuma’ redom odbijali i tada najtraženiji reditelji: Piter Jejts, Ričard Bruks, Artur Pen i Kosta Gavras.

Među njima je bio i tada 29-godišnji Frencis Ford Kopola. Režirao je četiri neuspela filma i proslavio se osvojivši Oskara za scenario ratnog spektakla ‘Patton’. Prodao je sve što je imao i sa prijateljem Džordžom Lukasom osnovao producentsku kompaniju i ostao dužan Varneru brosu 400.000 dolara. Odbija da režira ‘Kuma’ jer želi da radi svoj film snova, triler ‘Prisluškivanje’. Ipak, njegov partner sagledao je stvari malo ‘realnije’ i zaključio da će se zbog dugova i nedostatka novca ipak ‘uhvatiti’ ‘Kuma’.

Kopola ne želi da radi film koji veliča mafiju i nasilje. Ipak, polako počinje da ga fascinira svet podzemlja u kojem moćne mafijaške porodice dele Njujork na svoje poslovne delove. Mafiju kao poslovnu organizaciju upoređuje sa američkim društvom i njegovim vrlo organizovanim hijerarhijama i podelama.

 

Usledile su mukotrpne bitke za film. Kopola je stalno bio na ivici otkaza ili napuštanja filma. Paramount je tražio da se film dešava početkom sedamdesetih, a ne u prošlosti i da se snima u Los Anđelesu ili Kanzas Sitiju, a ne u Njujorku jer je to preskupo.

Tražili su da don Korleonea glume razni glumci (Entoni Kvin, Ernest Borgnin, Džordž Skot), a Kopola je insistirao na Marlonu Brandu, koga oni nisu hteli jer je u nekoliko godina glumio u nizu propalih filmova i publika ga, navodno, više nije želela. Kopola je ispričao da se, kada su mu rekli da ne žele Branda, bacio na pod i glumio da ima epileptički napad. Ipak je uspeo da uveri producente da uzmu Branda i pristao na sve uslove koje su tražili. Don Korleonea je silno hteo da igra Frenk Sinatra i Džejms Kan, a razmatrali su i da ga igra Orson Vels.

Za ulogu Majkla zahtevali su da uzme jednu od tadašnjih zvezda, Roberta Redforda ili Rajana O’Nila, a Kopola je tražio nepoznatog njujorškog glumca Ala Paćina. Majkla je mogao da zaigra i Voren Biti, Dastin Hofman, Martin Šin. Produkcija je želela da Džejms Kan glumi Majkla, a Kopola je ispričao kako je njegov izbor bio Paćino. Kad je producent Robert Evans video Paćina, podrugljivo se nasmejao i rekao da taj ‘kepec’ ne može da glumi mafijaškog kuma.

De Niro je bio na audiciji za Majkla i Sonija, a Vita Korleonea zaigrao je u drugom nastavku. Kopola je već sastavio glumačku ekipu, u kojoj su bili većinom njujorški glumci poput Paćina, Roberta Duvala, Dajane Keion i drugih i pokazao je njihove audicije, koje je za 300 dolara snimio u svom stanu. Paramount ih je sve odbio – ružni su, mali, nepoznati, nezanimljivi, govorili su – i za 300.000 dolara organizovali probna snimanja u studiju sa svim poznatijim holivudskim glumcima za razne uloge u filmu. Jedini glumac koga su predložili, a kojeg je Kopola stvarno želeo, bio je Kan.

Dva jugoslovenska glumca navodno su bila na korak da zaigraju u kultnom ‘Kumu’. U svojim memoarima ‘Blistavo i strašno’ Bekim Fehmiu piše da je u Rimu 1971. posetio Dina De Laurentisa i njegovu suprugu, kada je u jednom trenutku čuveni producent upitao: ‘Zašto se onaj tvoj kolega nije vratio u Los Anđeles da nauči engleski za ulogu u filmu ‘Kum’?. Ali sada su odlučili, nažalost, da svi glumci budu Amerikanci’.

Bekim potom piše: “Divni glumac Jovan Janićijević, nezaboravni Burduš iz serije ‘Muzikanti’, bio je u Los Anđelesu mesec dana. Čak su i novine pisale o tome kako je bio gost Džona Vejna. Ponuđena mu je glavna uloga don Korleonea u filmu ‘Kum’ pod uslovom da nauči jezik. Mene su već odredili za ulogu Majkla, njegovog mlađeg sina. Janićijević se više nikada nije vratio u Los Anđeles.’

– Dani u Holivudu su prolazili. Jednog dana su mi javili da ću igrati u mafijaškom filmu ‘Kum’ koji je u Americi bio bestseler. Ali moja viza je istekla i morao sam kući – objasnio je tada Janićijević, a prenosi portal 24sata.

Odgovorite