Vremeplov za 04.05.2017

1626. – Indijanci su prodali ostrvo Menhetn za 24$ u odeći i dugmadi.

1715. – U Francuskim manufakturama izrađen je prvi kišobran na sklapanje.

1814. – Stara francuska dinastija Burbon vraća se na presto.

1869. – Umro je srpski pisac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske, protivnik Vuka Karadžića – za razliku od Vuka, branio je etimološki pravopisni princip i negirao fonetski. Smatrao je da književni jezik valja obogatiti slavjanoserbskim jezikom. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu, a radio je i na izradi Građanskog zakonika Srbije. Uređivao je “Serbski letopis” i “Golubicu” i pokrenuo časopis “Ogledalo serbsko”. Pisao je poeziju u pseudoklasičarskom stilu i prevodio grčke i rimske pisce Homera, Horacija i Vergilija i nemačke pisce, uključujući Johana Volfganga Getea.

1878. – Fonograf, mašina za beleženje i reprodukciju glasa i zvuka preko ploče, koju je godinu dana ranije otkrio Edison, predstavljena je javnosti.

1885. – Umro je srpski knez Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa; u vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića donet je Građanski zakonik i reformisano je sudstvo, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garantije velikih sila i objavljeno je “Načertanije” Ilije Garašanina (spoljnopolitički program). Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića, na presto su kneza Aleksandra Karađorđevića 1842. doveli ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja njihovom Savetu i vezivanja za Austriju, kajmakamska struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Miloša Obrenovića.

1891. – U Beogradu je osnovana Železnička zadruga, i to radi kreditiranja osoblja Srpskih državnih železnica; Zadruga se održala i dosad, uprkos nizu ratova i promena sistema.

1924. – Otvorene su osme moderne Olimpijske igre u Parizu.

1932. – Al Kapone je osuđen za utaju poreza i poslat u zatvor u Atlanti.

1953. – Ernest Hemingvej dobio je Pulicerovu nagradu za roman “Starac i more”.

1957. – U Amsterdamu je osnovana fondacija Ane Frank.

1959. – Održana je prva dodela Gremi nagrada. Dobitnici su bili Perry Como i Ella Fitzgerald.

1979. – Margaret Tačer je postala prva žena premijer Velike Britanije.

1980. – Umro je doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista Jugoslavije Josip Broz (Tito), koji je neograničenom ličnom vlašću upravljao Jugoslavijom 35 godina. Rođen u Kumrovcu 1892. godine, kao austrougarski feldvebel (kaplar) učestvovao je u Prvom svetskom ratu, a 1915. je zarobljen na Istočnom frontu. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1920, a 1937. njen generalni sekretar, i to voljom sovjetskog boljševičkog diktatora Josifa Staljina. Kao vođa KPJ, vodio je u Drugom svetskom ratu ustanak protiv Nemaca od 1941, a 1943. je uspeo da izoluje rivalski četnički pokret kojem su saveznici uskratili podršku. Odoleo je snažnom Staljinovom pritisku 1948, čime je zadivio svet, ali se pri tom obračunao s pristalicama Moskve tipično staljinističkim metodama. Jedan je od osnivača i istaknutih lidera pokreta nesvrstanih. Proglašen je Ustavom iz 1974. za doživotnog predsednika i iste godine za šefa SKJ bez ograničenja mandata.

Odgovorite